Ovdašnji sindikati smatraju da je rano o tome pregovarati u Srbiji, a Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati (minimalno 36 sati).
Krajem ove godine Škotska planira da počne da testira radnu sedmnicu koja će trajati četiri dana. Međutim, ono što Škotsku razlikuje od ostalih zemalja u kojima je napravljen ovakav eksperiment jeste to što će se pilot-projekat sprovoditi u javnom sektoru. Pošto projekat treba da traje godinu dana, tamošnja vlada veruje da će za to vreme ovu ideju prihvatiti i privatni sektor. Ranija istraživanja su pokazala da se čak 80 odsto radnika pozitivno izjasnilo o skraćenju radne nedelje, dok 65 odsto njih misli da bi u tom slučaju bili efikasniji. Ideja o četiri radna dana sedmično, koju su ranije već probale pojedine privatne kompanije u različitim državama, ali i vlade Japana i Novog Zelanda, nametnula je pitanje imaju li poslodavci interes da prihvate skraćenje radnog vremena i ko će da pokrije gubitke, ukoliko ih bude.
Logika kojom se vodila škotska vlada u pilot programu, kao i oni koji su ranije testirali četvorodnevnu radnu nedelju, jeste da će kraći radni dan ili nedelja popraviti opšte stanje zaposlenih, pa će tako biti zadovoljniji i odmorniji, a samim time i produktivniji, pa gubitka neće ni biti. Za poslodavce u Škotskoj ovo bi moglo da se ispostavi kao dobar potez, jer bi im pomoglo da lakše privuku radnike budući da su zbog nedostatka radne snage (uslovljene Bregzitom) u pojedinim sektorima suočeni sa rastućim pritiscima da povećaju plate i obezbede bolje radne uslove.
U Srbiji je na snazi ideja da treba da se radi duže i više, a ne kraće, o čemu je i sam predsednik države više puta javno govorio. Uz to, i ovdašnji Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati (minimalno 36 sati). Njeno eventualno skraćenje značilo bi da bi ona trajala 32 radna sata, što domaći propisi za sada ne predviđaju, a poslodavci su uvereni da zvanično nikada i neće trajati četiri dana. Jedino je moguće da se radna sedmica recimo rasporedi na četiri dana po deset sati rada ili na pet dana po osam sati, što je najčešći i slučaj. Sindikati smatraju da je rano o tome pregovarati u Srbiji, ali bi na takav potez mogle da se pozovu pojedine firme u specifičnim delatnostima, među kojima nikako nisu proizvodnja i trgovina u kojima su radnici inače najslabije plaćeni i najduže rade. Što se tiče ovdašnjih poslodavaca, u zemlji nema previše kompanija koje posluju četiri dana u sedmici. Oni koji tako rade kažu da im naruku, osim produktivnosti koja ne opada, ide i ušteda energije, posebno sada kada je enegertska kriza, ali i repromaterijala koji se koristi u svakodnevnom radu.